О нама

/О нама
О нама 2018-07-02T10:44:28+02:00

Јавно комунално предузеће “Пијаца”

је један од највећих снабдевача робом најширег спектра  како Краљева тако и осталих градова и места централне Србије. Поред зелене пијаце, на простору од 4 хектара успешно раде и робна и занатска пијаце, и наравно аутопијаца и , кванташка пијаца—које и даље имају репутацију посећенијих пијаца у смислу роба И прометовања…….Када се говори о пијаци у Краљеву, многим старим Краљевчанима је пред очима она пијаца са почетка 20. века која се налазила у самом центру града (где је сада трг и чувени споменик борцима из Првог светског рата). 1904. године аутентичност простора снимио је Арнолд Мјур Вилсон, почасни конзул из Шефилда и сниматељ Френк Сторм Моретшо, који су забележили и Крунисање Петра и у Београду 1904. године”, Овај филм, осим што има велику историјску вредност, сврстан је у најзначајнија остварења с почетка 20. века у свом жанру, јер говоримо о покретној камери. Филм је имао светску премијеруу Лондону 1905, али се у Србији приказивао тек од 1908 у путујућим биоскопима. Краљевчани су први филм о свом граду видели исте године у кафани Јеленац. Та пијаца је била централно место свих догађања у Краљеву—од трговине стоком и пољопривредним производима, а самим тим и постављања тадашње варошице на централно место за размену свих врста робе у Србији, до места за окупљање тадашње интелектуална елите по чувеним краљевачким кафанама које су опасавале овај простор. Време је, међутим, одрадило своје, па се половином прошлог века указала потреба за измештањем пијаце на неко друго место, а то је управо садашња позиција Ј.К.П. “Пијаце”, опет у граду, али не у самом центру, већ код ибарског моста-на путу који повезује јужну Србију (Трстеник, Крушевац, Ниш) са северном (Крагујевац, Београд, Нови Сад).Наиме, Одлуком народног одбора општине у Ранковићеву, како се тада звало Краљево, под бројем  6453, од 28. априла 1952. године основана је Пијачна управа у Краљеву.Пијачна управа је била установа, односно предузеће од јавног значаја  по делатности коју је обављало, а облици њеног организовања су се мењали да би децембра 1995. преведено у Јавно предузеће. Самим тим и капацитет овакве једне пијаце је морао бити далеко већи од пређашњег, па се данас пијаца у Краљеву простире на преко 4 хектара корисне површине.

Делатност данашње пијаце је уређивање и одржавање пијаце, паркинг услуге, мењачница. У саставу Ј.К.П.“Пијаца“ Краљево налазе се осим Градске пијаце још три пијаце и то,

  • Пијаца „Борјак“,
  • Пијаца у Матарушкој Бањи
  • Пијаца у Ушћу.

Последњих година Пијаца у Краљеву је тежила да осавремени, како инфраструктурно тако и технолошки своје пословање. Улагање у надстрешницу робног дела пијаце на локацији до Ибра која наткрива око 4 000 квадратних метара, је потпуно оправдало очекивања И рађена је у две фазе. Вредност инвестиције од око 50 милиона динара, обезбедила је Пијаца из од сопствених средстава , као и кредитних линија, а десет одсто је донација америчке агенције „ACDI/VOCA”. Поред побољшања услова за рад робних продаваца, покривена робна пијаца може као хала да се искористи и за друге намене, као што је одржавање разних врста сајмова и слично.  Краљевачка пијаца је и до сада спадала у ред најбоље уређених и најмодернијих у Србији. Реализацијом овог пројекта се стварају услови да иду и корак даље. То значи да комплетна трговина која се обавља на нашим пијацама и иначе прелази у легалне оквире, односно да људи који су регистровали радње и уредно плаћају дажбине држави, добију и адекватне услове за свој рад На краљевачкој робној и зеленој пијаци има око 1000 тезги. Ту је великом броју Краљевчана радно место.

Преко 400 пијачних тезги намењених продаји пољопривредних производа налази се на локацији “Зелена пијаца”. Заступљена је продаја домаћих пољопривредних производа, јужног воћа као и расада. Зелена пијаца од свог оснивања до данас је свакако најзначајнија јер се на њеним тезгама одвија највећа продаја управо примарних производа са њиве, И то за купце које пазаре ,,на  мало,,. Већина продаца је захваљујући свом квалитету роба обезбедила сталне муштерије. Једини неддостатак овакве куповине јесте одложено плаћање.

 

 

Робна пијаца намењена је продаји најразноврсније робе заузимају преко 600 тезги на 4 локације. Овде се врши промет робе и услуга у најширем смислу те речи. Занатска пијаца се практично надовезује на Зелену пијацу, и на њој се углавном продају текстил и козметика.

 

 

 

 

Кванташка пијаца је јединствена пијаца у централној Србији. Капацитет “кванташа” је око 200 камионских места, а постоје и типизирана покривена кванташка места. Отворена је свим данима и нема ограничено радно време.· Роба на кванташкој пијаци се продаје искључиво “на велико” .ЈКП “Пијаца” своје услуге наплаћује у износу од 4% процењене бредности унесене робе за пољопривредне производе.· Време боравка закупаца кванташких места није ограничено. На кванташу гравитирају воћари и повртари са територија , Краљева, Чачка, Трстеника, Крушеваца, али је велики број произвођача југа Србије где предњаче лесковчани, наравно у време припреме зимнице.

 

Краљевачка млечна пијаца 2013.године добила је један од најсавременијих система хлађења у Србији. Са укупно 36 расхладних уређаја колико је постављено, продавци сира, кајмака, млека и јаја, али грађани, су  потпуно сигурни у исправност ових производа. Вредност инвестиције износила је 17 милиона динара.Млечна пијаца у Краљеву је званично отворена уз бројне госте из града али и представника пијаца Србије. Поптуно реконструисан простор је сада добио свој функцинални значај чему су допринели нови расхладни уређаји са најсавременијим системом хлађења.  Исте услове ускоро добијају и продавци на Пијаци Борјак јер се увелико ради и на реализацији овог пројекта……Што се тиче краљевачке млечне пијаце датум уласка у Европску унију није потребан, јер испуњавају све услове. што потрврђују  и  произвођачи краљевачког Бренда, који је и даље неприкосновен производ не само у Краљеву већ и на пијацама широм Србије….

Осим робне и зелене пијаце, значајно место за развој сточарства јесте и сточна пијаца у Краљеву . Промет се одвија четвртком навече а познаваоци прилика тврде да је у срећно време на овој локацији прометовано и преко хиљаду грла стоке. На жалост услед смањења сточног фонда све је мања понуда али је Краљево И даље центар потражње за живом стоком али И центар формирања цена када је Србија у питању. То је и разумљиво јер се Краљево налази на раскршћу региона који потражују ову робу и оних који продају…. Град иначе планира да ову делатност ЈП Пијаца измести на другу локацију у наредном периоду. Према акционом плану овај посао је требао да буде завршен крајем текуће године.

Недељом и даље врви на Ауто пијаци у Краљеву по понуди, потражњи и продаји возила и данас на јакој другој позицији, одмах иза оне у Бубањ потоку. Познаваоци прилика кажу да је слабија понуда условљена беспарицом али И великим бројем ауто плацева који су се у Србији намножили као печурке…Изнети аргумент имају своју тежину али и да продоја возила има своје сезонске осцилације. Капацитет места продаје је и до 600 возила.Модеран приступ подразумева И модерн технологијетако да се закуп продајног места врши И електронски а осталим данима овај процтор је претворен у паркинг плац. Ауто пијаца ради сваке недеље од 6-15 сати, Поред возила, пијачним даном—недељом на аутопијаци могу се купити и аутоделови, опрема и козметика за аутомобиле, а с обзиром да се врши продаја возила, могуће је на лицу места извршити и превод возила.

Јавно комунално предузеће “Пијаца” опремило је простор за паркирање од преко 2.000 места, где је систем наплате модернизован. Возачи који својим колима круже улицама Краљева у потрази за слободним паркинг местом могли би да уштеде време и сачувају своје нерве. Огроман паркинг на простору Пијаце одише слободним простором у самом центру града, и из дана у дан све је више оних који га откривају. Директор Драган Вулић каже да је у недостатку места за паркирање “Пијаца” увидела да би њен простор испод моста на Ибру могли да преуреде у места за паркирање. На улазу возачи добијају картице у које се електронски учитава улазак на паркинг. Исту картицу враћају службеном раднику када напуштају паркинг и тако се обрачунава наплата паркирања. За сат коришћења ове услуге, цена је 30 динара,  Сваки наредни сат плаћа се по 30 динара. Постоји могућност куповине месечне карте за паркирање која кошта 1.000 динара.Закупци тезги месечну карту за паркирање плаћају 600 динара, а оно што је најважније,  је безбедност возила, која је загарантована.

 Краљевачка пијаца је била једна од првих која је промовисала акција контроле безбедне хране на краљевачкој пијаци. Овај посао може имплицирати пољопривредницима лакши начин да своје производе пласирају и буду сигурни у оно што продају. Квалитет животних намирница у многоме зависи од самог уласака у примарну производњу јер добра произвођачка пракса је требала да буде применљива и до сада. Менаџмент пијаце у Краљеву и у будуће ће радити на свему што може да допринесе свим корисницима услуга овог предузећа али и запосленима

ЈП Пијаца Краљево је члан Пословног удружења „Пијаце Србије“. Ова асоцијација окупља представнике пијаца и пијачне делатности, њих 26 сталних чланова, који својим капацитетима и инфраструктуром представљају око 70 одсто укупних тржишних потенцијала земље у овој делатности. Председник удружења Пијаца Србије је први човек Краљевачке пијаце Драган Вулић Удружење планира да у току 2017. године изради правилник и започне процесс сертификације пољопривредних произвођача који своје производе директно пласирају на пијацама. Производи са сертификатом ће бити означени жигом који гарантује да су домаћи, односно да су под контролисаним условима произведени у пољопривредном газдинству које је носилац серификата. Сертификација има за циљ да допринесе истицању вредности домаће производње која се пласира на пијацама, нагласи квалитет домаћих производа и побољша и обогати понуду на пијацама што је предлог пројекта „ГАРАНТОВАНО ДОМАЋЕ

Велика конкуренција пијаци су свакако велемаркети али упркос томе, продавци на пијацама у великој су предности због директног контакта са купцима, што том виду продаје, осим економске, даје и социолошку димензију. На пијацу се одлази због куповине, али и комуникације са продавцима и другим купцима. Због тога не чуди што је још увек део популације у Србији лојалан пијаци. Чак у великим градовима где ради више отворених тржница, они имају „своју пијацу и своје продавце“.Осим тога, пијаце су у предности јер нуде већи избор не само јефтиније већ и квалитетније робе. Зато задовољство куповине на пијацама никада неће изгубити на значају, али и својој дражи  Задовољство је имати оволико година рада иза себе , а још веће, увек изнова оправдати поверење које су до сада и убудуће поклонити клијенти и купци на краљевачкој пијаци….. Добро нам дошли, добри домаћини………….